Слава је породични празник Слава — семейный праздник

Вечерас сам први пут била на слави код породице моје пријатељице Милице у Земуну.

Сегодня вечером я впервые была на славе в семье моей подруги Милицы в Земуне.

Слава је породични празник, а свака породица слави свог свеца.

Слава — семейный праздник, и каждая семья празднует день своего святого.

Слава иде од оца на сина. Зато је домаћин обично отац.

Слава переходит от отца к сыну. Поэтому хозяин обычно отец.

Домаћица је Миличина мајка, јако причљива жена.

Хозяйка — мама Милицы, очень разговорчивая женщина.

Истина, нисам разумела све, али сам се трудила да слушам.

Правда, я поняла не всё, но старалась слушать.

Цела породица се спремила за госте још ујутру.

Вся семья приготовилась к гостям ещё утром.

Домаћин је запалио свећу. На столу су били жито, славски колач и вино.

Хозяин зажёг свечу. На столе были жито, славский каравай и вино.

За жито домаћица кува пшеницу, а у житу има ораха и шећера.

Для жита хозяйка варит пшеницу, а в жите есть орехи и сахар.

У среду и петак се не једе месо, па је домаћица послужила рибу и поврће.

В среду и пятницу не принято есть мясо, поэтому хозяйка подала рыбу и овощи.

Домаћин ми је понудио ракију. Ја сам попила само мало вина.

Хозяин предложил мне ракию. Я выпила только немного вина.

До осам сати су се окупили сви пријатељи и комшије.

К восьми часам собрались все друзья и соседи.

Гости поштују обичаје: носе поклон и честитају домаћину. Ја сам донела кафу и бомбоњеру.

Гости соблюдают обычаи: приносят подарок и поздравляют хозяина. Я принесла кофе и коробку конфет.

На слави се људи друже и дуго седе, па смо се задржали до једанаест сати.

На славе люди общаются и долго сидят, поэтому мы засиделись до одиннадцати.

Кући сам се вратила аутобусом, уморна и срећна.

Домой я вернулась на автобусе, усталая и счастливая.