Сваки век је оставио свој слој Каждый век оставил свой слой

У суботу сам стајала код Калемегдана у десет, а Стефан је каснио. Кад је стигао, рекао је да је аутобус са Врачара ишао споро. Обећао је да ће ми показати стари Београд.

В субботу в десять я стояла у Калемегдана, а Стефан опаздывал. Когда он пришёл, то сказал, что автобус с Врачара шёл медленно. Он пообещал показать мне старый Белград.

Прво ме је одвео до једне палате на Кнез Михаиловој. Њену фасаду су обновили пре неколико година.

Сначала он привёл меня к одному большому старому зданию на Кнез-Михайловой. Его фасад обновили несколько лет назад.

„Погледај стубове и прозоре“, рекао је Стефан. „Саградили су је у деветнаестом веку, а тада је стил био модеран.“

«Посмотри на колонны и окна», — сказал Стефан. «Это здание построили в девятнадцатом веке, а тогда этот стиль был модным.»

Затим смо ушли у тврђаву, где су зидине високе и хладне.

Потом мы вошли в крепость, где стены высокие и холодные.

„Овде је пре скоро две хиљаде година био римски град Сингидунум“, рекао је он. „Касније је овде била и турска тврђава, а сваки век је оставио свој слој.“

«Почти две тысячи лет назад здесь был римский город Сингидунум», — сказал он. «Позже здесь была и турецкая крепость, а каждый век оставил свой слой.»

Стефан каже да је град много пута срушен и поново саграђен.

Стефан говорит, что город много раз разрушали и заново строили.

Са зидина смо посматрали ушће, где су се две реке спојиле у једну. Рекла сам да је поглед предиван, а Стефан је рекао да идемо даље, јер нас чека Дорћол.

Со стен мы смотрели на устье, где две реки соединились в одну. Я сказала, что вид чудесный, а Стефан сказал, что пора идти дальше, потому что нас ждёт Дорчол.

Затим смо сишли на Дорћол, до куће која је више личила на рушевину него на дом. „Ево је, зар није прелепа?“ питао је Стефан.

Потом мы спустились на Дорчол, к дому, который больше походил на развалину, чем на жильё. «Вот она, разве не прекрасна?» — спросил Стефан.

„Стефане, ово није прелепа кућа“, рекла сам искрено, „ово је обична рушевина.“

«Стефан, это не прекрасный дом, — честно сказала я, — это обычная развалина.»

Стефан се насмејао и показао ми натпис над вратима, стар више од сто година. На фасади се виде три разна стила, јер је сваки власник додао нешто своје.

Стефан засмеялся и показал мне надпись над дверью, которой больше ста лет. На фасаде видны три разных стиля, потому что каждый владелец что-то добавил от себя.

„Реч Дорћол је турска и значи раскрсница четири пута“, рекао је Стефан. „Овде је некад била чаршија, а многи занати су имали своје улице.“

«Слово Дорчол турецкое и значит „перекрёсток четырёх дорог“, — сказал Стефан. — Здесь когда-то была чаршия, а у многих ремёсел были свои улицы.»

„Занатлије су овде радили и живели, а трговина је ишла према Дунаву.“

«Ремесленники здесь работали и жили, а торговля шла к Дунаю.»

Стефан ће једног дана бити архитекта, а сада пише о овим кућама за факултет. Хоће да их нацрта и опише пре него што их неко сруши.

Стефан когда-нибудь станет архитектором, а пока пишет об этих домах работу для института. Он хочет нарисовать и описать их, прежде чем кто-нибудь их снесёт.

Узела сам папир и нацртала кућу са натписом. Стефан је рекао да ће мој цртеж показати професору.

Я взяла бумагу и нарисовала дом с надписью. Стефан сказал, что покажет мой рисунок профессору.

Сада кад пролазим поред те куће, више не видим рушевину, него део прошлости који још стоји.

Теперь, когда я прохожу мимо этого дома, я вижу уже не развалину, а часть прошлого, которая ещё стоит.