Мој први вечити дерби Моё первое вечное дерби

Мој први вечити дерби нисам гледала на стадиону, него у кафани. Али се и тамо видело да је то велики догађај.

Своё первое вечное дерби я смотрела не на стадионе, а в кафане. Но и там было видно, что это большое событие.

То је утакмица два најпознатија клуба у Београду, Звезде и Партизана. Зато о њој прича цео град, чак и људи који не воле фудбал.

Это матч двух самых известных клубов Белграда, «Звезды» и «Партизана». Поэтому о нём говорит весь город, даже люди, которые не любят футбол.

Та два клуба имају више од 80 година. Од једног стадиона до другог има само око километра.

Этим двум клубам больше 80 лет. От одного стадиона до другого всего около километра.

Стадион Звезде се зове Маракана. На телевизији се види пуна трибина на којој се чују навијачке песме.

Стадион «Звезды» называется «Маракана». По телевизору видна полная трибуна, на которой звучат болельщицкие песни.

Навијачи носе дресове и држе заставе у бојама свог клуба. Певају целу утакмицу, а после тога се у свакој кафани прича о резултату.

Болельщики носят майки и держат флаги цветов своего клуба. Они поют весь матч, а потом в каждой кафане обсуждают счёт.

Душан ми је објаснио да клуб у лиги добија три бода за победу, а за нерешено само један.

Душан объяснил мне, что клуб в лиге получает три очка за победу, а за ничью только одно.

Сваки бод је важан, па је цело првенство увек напето. Такмичење између њих је посебно узбудљиво, јер та два тима играју на високом нивоу.

Каждое очко важно, поэтому весь чемпионат всегда напряжённый. Соревнование между ними особенно захватывающее, ведь эти две команды играют на высоком уровне.

Милица, која навија за Звезду, каже да после дербија сви у кафани мисле да су бољи тренери од правих. Тачно знају шта играчи треба да раде на тренингу.

Милица, которая болеет за «Звезду», говорит, что после дерби все в кафане думают, будто они лучше настоящих тренеров. Они точно знают, что игрокам надо делать на тренировке.

Душан и Милица су у понедељак ујутру стигли у канцеларију у исто време, свако са својом кесом бурека.

Душан и Милица в понедельник утром пришли в офис в одно и то же время, каждый со своим пакетом бурека.

Душан је ставио кесу на сто и рекао: „Рекох ја да никад нећу купити бурек због пораза. Ето, купио сам га јер је било нерешено.“

Душан поставил пакет на стол и сказал: «Я же говорил, что никогда не куплю бурек из-за поражения. Вот, купил, потому что была ничья».

Милица се насмејала и рекла да је њен бурек ипак бољи. Цео тим је јео бурек из две кесе и нико није тражио губитника.

Милица засмеялась и сказала, что её бурек всё-таки лучше. Вся команда ела бурек из двух пакетов, и никто не искал проигравшего.

На крају је Милица погледала на сат, рекла „Одох ја, имам састанак“ и отишла. Ми смо остали са последњим комадом бурека.

В конце Милица посмотрела на часы, сказала «Ну, я пошла, у меня встреча» и ушла. Мы остались с последним куском бурека.

Сама тако нећу да причам. Али кад такве речи чујем у преносу, у шали или у песми, разумећу шта значе.

Сама так говорить не буду. Но когда услышу такие слова в трансляции, в шутке или в песне, пойму, что они значат.