Први дочек у свом стану Первая встреча Нового года в своей квартире

Ноћас сам први пут дочекала Нову годину у свом стану.

Этой ночью я впервые встретила Новый год в своей квартире.

У петак сам узела слободан дан, јер сам хтела да све спремим без журбе. Претходне вечери сам окитила јелку украсима које сам купила на пијаци.

В пятницу я взяла выходной, потому что хотела всё приготовить без спешки. Накануне вечером я нарядила ёлку украшениями, которые купила на рынке.

На врата зграде сам окачила цедуљу: „Драге комшије, вечерас је дочек, па вас молим за разумевање.“

На дверь подъезда я повесила записку: «Дорогие соседи, сегодня вечером встреча Нового года, так что прошу вас о понимании.»

После ручка сам отишла код фризера по нову фризуру. Цела улица је већ била празнична.

После обеда я пошла к парикмахеру за новой причёской. Вся улица уже была праздничной.

Стефан је стигао први, носећи лонац Радмилине сарме. Ђорђе је понео гитару, иако сам му рекла да не мора.

Стефан пришёл первым, неся кастрюлю Радмилиной сармы. Джордже взял с собой гитару, хотя я сказала ему, что не обязательно.

Милица је дошла са Ненадом, јер је Лазар те ноћи спавао код баке. Преко ње ми је Лазар послао Деда Мраза од чоколаде. Душан је стигао последњи, са соком и колачима.

Милица пришла с Ненадом, потому что Лазар в эту ночь спал у бабушки. Через неё Лазар прислал мне Деда Мороза из шоколада. Душан пришёл последним, с соком и пирожными.

У осам увече је у Јекатеринбургу већ била поноћ, па сам позвала родитеље. Мама је рекла да би волела да следеће године заједно дочекамо Нову годину, а тата је само додао: „Одлично!“

В восемь вечера в Екатеринбурге уже была полночь, поэтому я позвонила родителям. Мама сказала, что хотела бы в будущем году встретить Новый год вместе, а папа только добавил: «Отлично!»

Око једанаест су свратиле комшије и донеле торту. Стефан је упалио телевизију, а ми смо гласно одбројавали до поноћи.

Около одиннадцати заглянули соседи и принесли торт. Стефан включил телевизор, а мы громко отсчитывали секунды до полуночи.

У поноћ смо подигли чаше са шампањцем, а ја сам попила само једну.

В полночь мы подняли бокалы с шампанским, а я выпила только один.

Милица је наздравила: „За Ану, коју је Душан обучио за две недеље, а Београд за целу годину!“ Ненад је додао: „За пријатељство!“

Милица подняла тост: «За Аню, которую Душан обучил за две недели, а Белград — за целый год!» Ненад добавил: «За дружбу!»

Загрлили смо се, пољубили се и изашли на балкон. Петарде су пуцале целу ноћ, а хладноћа нас није спречила да стојимо напољу.

Мы обнялись, поцеловались и вышли на балкон. Петарды хлопали всю ночь, а холод не помешал нам стоять на воздухе.

Гледајући ватромет изнад Дунава, помислила сам да сам овде код куће. Стефан је донео прскалице, а ми смо их потрошили за пет минута, смејући се као деца.

Глядя на салют над Дунаем, я подумала, что здесь я дома. Стефан принёс бенгальские огни, а мы израсходовали их за пять минут, смеясь, как дети.

Гости су отишли тек у три ујутру. Седећи међу празним чашама, схватила сам да то осећање не долази од традиције, него од људи.

Гости ушли только в три часа ночи. Сидя среди пустых бокалов, я поняла, что это чувство идёт не от традиции, а от людей.

Ово вече желим да сачувам као лепо сећање, а следеће године ћу опет позвати исте људе.

Этот вечер я хочу сохранить как хорошее воспоминание, а в будущем году снова приглашу тех же людей.