A2 · Юнит 14 · 35 слов, 2 текста с переводом

Отпраздновать Пасху и Первое мая

Поздравить с Пасхой, покрасить яйца и побиться ими, поехать на первомайский утренний пикник, пересказать чужие слова и спросить «чей?» и «какой?».

Тексты юнита

Диалог · 13 строкЧије је ово јаје?Чьё это яйцо?Рассказ · 16 строкПрвомајски уранак у паркуПервомайский пикник в парке

Грамматика юнита

Косвенная речь: `Kaže da…`, `Pita da li…`

Вы уже знаете: да — «что» после Мислим да… (юнит 10), и да ли — «ли» в вопросе (A1).

Косвенная речь — это чужие слова, пересказанные одним предложением, а не в кавычках. По-русски: «Она сказала: „Я устала“» → «Она сказала, что устала». По-сербски почти так же.

Как образуется

Сначала глагол речи: каже («говорит»), рекла је («сказала»), пита / питао је («спрашивает» / «спросил»), објаснила је («объяснила»).
Потом да («что») и сами слова — в том же времени, как их сказали. Время не сдвигается, как и в русском: Радмила сказала «Кофе готов» → Радмила је рекла да је кафа готова.
Вопрос без вопросительного слова — да ли («ли»): пита да ли долази.
Вопрос со словом (зашто, где, ко, шта) — слово остаётся на своём месте, да не нужно: пита зашто је трава зелена.
Лицо меняется по смыслу, как в русском: «Ја сам уморна» → Ана каже да је уморна.

Прямая речь	Косвенная речь
Радмила: „Кафа је готова.“	`Радмила каже да је кафа готова.`
Стефан: „Долазим у подне.“	`Стефан каже да долази у подне.`
Милица: „Да ли долазиш на славу?“	`Милица пита да ли Ана долази на славу.`
Лазар: „Зашто је трава зелена?“	`Лазар пита зашто је трава зелена.`

Ана је рекла да је уморна. — «Аня сказала, что она устала.»
Стефан је питао да ли Радмила већ има јагње. — «Стефан спросил, есть ли у Радмилы уже ягнёнок.»
Лазар ме је питао зашто је трава зелена. — «Лазар спросил меня, почему трава зелёная.»

Вопросы `čiji`, `kakav` и ответ `takav`

Вы уже знаете: који — «какой, который» (A1, юнит 15) и вопрос Какво је време? (A1, юнит 14).

Три новых слова меняются как прилагательные, по роду того, о чём спрашивают (у чији — по роду вещи, а не владельца):

	м. р.	ж. р.	ср. р.	мн. ч. (ср. р.)
чей	`чији`	`чија`	`чије`	`чија`
какой	`какав`	`каква`	`какво`	`каква`
такой	`такав`	`таква`	`такво`	`таква`

чији спрашивает о владельце: Чија је ова кафа? — Моја. («Чей это кофе? — Мой.»). Ответ — мој, твој, њен….
какав спрашивает о качестве: Каква је ова риба? — «Какая эта рыба?» Он же — восклицание: Каква лепа јаја! — «Какие красивые яйца!»
такав — ответ на какав: «такой»: Такав је обичај. — «Такой обычай.»
Остальные падежи — как у прилагательного: Такву кафу никад нисам пила. — «Такого кофе я никогда не пила» (кафа — вин. п., значит такву).

који не исчезает: он выбирает из нескольких (Која торба? — «Какая именно сумка?»), а какав спрашивает, какая она.

Слова юнита

чији — чей
Чије је ово јаје? — Чьё это яйцо?
какав — какой (по качеству)
Какав је твој стан? — Какая у тебя квартира?
такав — такой
Такав је обичај код нас. — Такой у нас обычай.
једини — единственный
Ово је једина пекара у улици. — Это единственная пекарня на улице.
Ускрс — Пасха
Ове године Ускрс је другог маја. — В этом году Пасха — второго мая.
фарбати — красить
Стефан и ја фарбамо јаја у кухињи. — Мы со Стефаном красим яйца на кухне.
туцати се — биться яйцами
После ручка се туцамо јајима. — После обеда мы бьёмся яйцами.
победити — победить, выиграть
Ана је победила Стефана. — Аня победила Стефана.
победник — победитель
Ко је данас победник? — Кто сегодня победитель?
Христос васкрсе — Христос воскрес
Христос васкрсе! — Христос воскрес!
Ваистину васкрсе — воистину воскрес
„Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“ — «Христос воскрес!» — «Воистину воскрес!»
уранак — утренний пикник, выезд на природу
Првог маја идемо на уранак. — Первого мая мы едем на утренний пикник.
пикник — пикник
Идемо на пикник у парк. — Едем на пикник в парк.
ћебе — одеяло, плед
За пикник нам треба велико ћебе. — Для пикника нам нужно большое одеяло.
трава — трава
Трава је зелена. — Трава зелёная.
игралиште — детская площадка, спортивная площадка
Деца су на игралишту. — Дети на площадке.
љуљашка — качели
Деца воле љуљашке. — Дети любят качели.
објаснити — объяснить
Хоћу да ти објасним. — Хочу тебе объяснить.
куван — варёный
Радмила фарба кувана јаја. — Радмила красит варёные яйца.
шарен — пёстрый, разноцветный
Шарена јаја су на столу. — Разноцветные яйца на столе.
двориште — двор
Деца играју фудбал у дворишту. — Дети играют в футбол во дворе.
љуска — скорлупа, шелуха
Прво јаје има црвену љуску. — У первого яйца красная скорлупа.
првомајски — первомайский
Идемо на првомајски уранак. — Едем на первомайский утренний пикник.
Велики петак — Великая пятница
На Велики петак фарбамо јаја. — В Великую пятницу мы красим яйца.
фарба — краска
Треба нам фарба за јаја. — Нам нужна краска для яиц.
украсити — украсить
Хоћемо да украсимо јаја. — Хотим украсить яйца.
корпа — корзина
Спремамо корпу за пикник. — Собираем корзину для пикника.
јагње — ягнёнок
Јагње је мало и бело. — Ягнёнок маленький и белый.
зора — заря, рассвет
Устајемо у зору. — Мы встаём на рассвете.
фудбал — футбол
Деца играју фудбал на игралишту. — Дети играют в футбол на площадке.
ухватити — поймать, схватить
Стефан је ухватио лопту. — Стефан поймал мяч.
бацити — бросить, выбросить
Стефан је бацио лопту Лазару. — Стефан бросил мяч Лазарю.
прича — рассказ, история
Радмила зна много прича. — Радмила знает много историй.
испричати — рассказать
Хоћу да ти испричам једну причу. — Хочу рассказать тебе одну историю.
зар — неужели, разве
Зар ти није хладно? — Неужели тебе не холодно?

Выучите эти слова в карточках

В приложении слова юнита приходят в карточки небольшими порциями и повторяются, пока не запомнятся, а тексты показывают их в деле. 15 минут в день.

Начать бесплатно

Бесплатно открыто всё. Карта для регистрации не нужна.